Još jedno ubojstvo jednog majkovskog momka. Bilo je to ovako. Negdje sredinom devetnaestoga stoljeća Perušinova kuća u Grbljavi bijaše dobra imućna i glasovita te domaćin te kuće zamisli i odluči da oženi svoga sina Vlaha za čuvenu i glasovitu djevojku iz bogate i dobre kuće, daleko čuvenu Klaru Vulešinu iz Kliševa.
O tom se porazgovara i dogovori sa svojim sinom Vlahom, najstarijim, te se sporazumiješe o tom. Kad stari dobi siguran pristanak, ode u Vuleše i isprosi đevojku Klaru i Vuleše mu je obećaše. Premda ni Perušina ni Vuleša pri tom ne povedoše računa da je Klare bila vjerena, to jest gledala se s momkom Ivom Moretićem sa Gromače koji sada je morao da odstupi bolna srca i razočaran. A po naravi nagal, k tomu još od društva potaknut, odluči da će se razračunati sa njima.
Dođe i neđelja, Klare prvi put ističe, stavja zlato za Perušinu, svi veselo idu u Crkvu svetog Mihajla. Ali usput nađoše kraj puta tog Moretića sa Gromače, đe leži kraj puta nekako nepristojno, računajući da će na taj način izazvati prolaznike na koje je svih jednako kivan. Perušina mu reče prvi ”Što tako ležiš tuj?” a Moretić skoči, potegnu nož, zarije ga u prsa Vlauši Perušini i ovaj pade isti čas. I na njega skočiše Vuleše ali i dva Vuleša izgubiše život na isti način od noža. Klare pobježe kući. Vuleše ukopaše u svom selu Kliševu dok Perušinu ukopaše u Majkove.
Sada poslije svega toga jada i nevolje, nekoliko kasnije, stari Perušina kad ču koliko je Moretić osuđen na robiju a koliko je Klare potučena, bilo mu je teško, žao djevojke, stoga ponovno odluči i oženi svog drugog sina za Klaru Vulešinu. I dovede je u Grbljavu u svoju Perušinovu kuću đe kako žena dočeka duboku starost.
________________________________________________________________________________________
/ iz ‘Zapisa iz prošlosti Majkova’, Pero Cvjetović – Peruško, stranica 132./
